Ovaj priručnik pruža osnovne informacije o osiguranju robe i razlozima za isto. Ovaj priručnik pročitajte ukoliko se bavite međunarodnom trgovinom.
Ukoliko ste izvoznik ili uvoznik prosledite ove instrukcije vašem prodajnom odnosno komercijalnom timu i odeljenjima koja su odgovorna za organizovanje isporuka.
Šta je osiguranje robe ?
Osiguranje robe pokriva fizičko oštećenje ili gubitak vaše robe dok je u transportu zemljom, vodom ili vazduhom i obezbeđuje značajne mogućnosti i troškovne prednosti ukoliko se osiguranjem upravlja na dobar način.
Osiguranje robe u međunarodnom transportu predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno i/ili odredišno mesto ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se prevoznom sredstvu radi.
Za osiguranje robe u međunarodnom prevozu koristi se ugovor o međunarodnoj kupovini i prodaji robe. Roba u prevozu osigurana je od opasnosti gubitka, uništenja ili oštećenja usled nepredviđenih, eksternih faktora rizika.
Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta izložena čitavom nizu najrazličitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oštećenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem slučaju, i potpuni gubitak.
Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koja se prevozi, robe u skladištu koja čeka dalju otpremu i prevoznih sredstava u koja ne spadaju kopnena sredstva prevoza.
Najčešći korisnici osiguranja robe su sami vlasnici, jer se pored osiguranja robe koja se prevozi osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje pokriva sve štete nastale usled fizičkog gubitka i oštećenja robe u međunarodnom ili domaćem transportu.
Osiguranje robe u domaćem transportu predstavlja osiguranje koje važi samo u slučaju kada se polazno i odredišno mesto nalaze u okviru granica jedne zemlje. Predmet osiguranja u domaćem prevozu je sva roba koja se prenosi ili prevozi na teret osiguranika sa bilo kojim prevoznim sredstvom.
Roba se osigurava od svih transportnih rizika, plus dopunska premija za osiguranje od specifičnih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.). Osiguranje se može zaključiti pojedinačno, za svaki obavljeni transport, ili po generalnoj polisi (GPT) za sve obavljene prevoze u toku osiguranog perioda koji je preciziran ugovorom.
Osiguranje robe omogućava da se, osim robe, ugovore i nadoknada troškova otpreme, pakovanja i prevoza do odredišta, troškovi premija osiguranja i očekivane dobiti kao i ostali troškovi pošiljke (carine, porezi i drugo).
Visina pokrića zavisi od potreba osiguranika koji se mogu odlučiti na pokriće samo određenih imenovanih rizika (osnovni rizici) ili na sveobuhvatno pokriće „svi rizici“.
Osiguranje je moguće sklopiti za svaki pojedinačni prevoz posebno (osiguranje u drumskom, železničkom, rečnom ili vazdušnom prevozu robe) ili, ukoliko osiguranikovo poslovanje uključuje različite vidove transporta u toku godine, može se sklopiti godišnji ugovor o osiguranju (generalna polisa).
Na žalost mnogi uvoznici i izvoznici ne žele da se uključe u organizovanje ove vrste osiguranja pre svega zato što nisu dovoljno upućeni ili nemaju dovoljno potrebnih informacija. Mnogi osiguranje vide kao nepotrebni trošak koji zahteva dodatnu administraciju i procedure i time čine grešku prepuštajući dobavljačima ili kupcima kontrolu nad ovim važnim poslovnim segmentom. Ovaj gubitak kontrole ne samo da povećava teškoće implementiranja efikasnog sistema upravljanja rizicima već može imati i značajan efekat na profitabilnost.
U poslednje vreme se ovaj trend polako menja. Sve više kompanija prateći uspešnije koji teže da preuzmu kompletnu kontrolu nad ovim tipovima osiguranja.
Kada gledate koji vidovi osiguranja vam stoje na raspolaganju često ćete se susresti sa terminom “General Average”. Ovo je jedan od najstarijih principa osiguranja robe i odnosi se pre svega na brodski transport ali je i dalje prisutan princip u međunarodnoj trgovini. “General Average” pokriva situacije kada dolazi do oštećenja robe usled aktivnosti spasavanja druge robe odnosno prevoznog sredstva. Na primer, roba može biti oštećena i natopljena vodom usled gašenja požara. U ovakvim situacijama ukoliko je deklarisan “General Average” sve strane koje su uključene u posao ravnopravno učestvuju u pokrivanju gubitaka.
Osiguranje robe je obično obezbeđeno primenom jedne od tri kaluzule tkz. “Institute Cargo Clauses” (ICC) – A, B ili C plus tkz ratne klauzule i klauzule štrajka. Jednostavno rečeno model ICC-A pokriva najveći skup rizika dok ICC-B i ICC-C pokrivaju nešto manji skup rizika koji su osigurani što se reflektuje manjom prmijom osiguranja.
Zašto Vam je potrebno osiguranje robe ?
Kada pričamo o izvozu jedan deo pošiljalaca pogotovo kada su u pitanju udaljene relacije (prekookeanski transport), prodaje robu na paritetu CIF (cost, insurance and freight) što im omogućava da obezbede i osiguraju robu u transportu. Kako je trošak osiguranja po paritetu CIF uračunat u cenu proizvoda a koji plaća primalac robe, koji je takođe i korisnik usluga osiguranja, ovaj trošak za izvoznika praktično ne postoji.
Mnogi kupci vide osiguranje robe kao esencijalnu uslugu koju pruža izvoznik jer ukoliko izvoznik ne obezbedi osiguranje može dugoročno izgubiti posao.
Sa druge strane postoji situacija u kojoj izvoznik omogućava kupcima da sami organizuju osiguranje robe. Ovo je moguće ukoliko se radi o EXW, FOB ili CFR paritetu.
U situacijama kada je kupac dužan da obezbedi osiguranje, prodavac mora da dobije potvrdu da je roba osigurana pre nego što se ona fizički izveze. Međutim, ono što se često previdi jeste situacija u kojoj je izvoznik oslonjen na organizaciju osiguranja od strane kupca za robu koja nije plaćena.
Ukoliko roba stigne na odredište oštećena ili kupčevo osiguranje ne pokriva gubitak robe, izvoznik lako može ostati bez novaca za samu robu. Takođe ukoliko su roba ili propratni dokumenti odbijeni na destinaciji, rizik osiguranja se često prenosi na izovznika koji međutim nije robu pokrio nikakvim osiguranjem. Najbolje je da tražite kopiju dokumenta o osiguranju kako bi se potvrdilo da je obezbeđeno pokriće od rizika transporta robe. Roba je obično osigurana do luke ili aerodroma u kojima se vrši istovar.
Često se osiguranje robe može produžiti „od skladišta do skladišta“, tj. „od vrata do vrata.“ Roba treba da bude osigurana najmanje na puni iznos fakture. Tako će osiguranik, u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljke, biti u istoj finansijskoj poziciji kao kada bi posao bio uspešno okončan.
Osiguranje robe može da pokriva razne rizike kao što su tonjenje ili potonuće, oluje, požare ili eksplozije,štete prouzrokovane vodom, piraterija, sudari, havarijske štete, nezakonite radnje vozača, kapetana ,posade, krađa ili sitna krađa, štete ili lomljenje usled nepravilnog rukovanja, kao i gubitak tovara. Stepen pokrića osiguranja zavisi od rizika koji su pokriveni polisom, ali i od rizika poput robe koja se otprema, odredišta i standardne prakse za određene vrste trgovine.
U uvozu međutim veliki broj uvoznika predpostavlja da su pošiljaoci uključili osiguranje robe u samu cenu proizvoda ili pak da su obezbedili osiguranje robe besplatno. Dodatno dobijanje informacija od pošiljaoca o ovim troškovima kao i o samom osiguranju robe često ume da bude veoma teško.
Još jedna važna stvar jeste upravo tip pokrića osiguranja koje je obezbeđeno – da li je obuhvaćeno osiguranje od svih rizika ili samo određenih. Da li osiguranje pokriva kompletnu rutu transporta ili samo deo rute ? Bez ovih informacija, uvoznici često ne primete da plaćaju znatno više za osiguranje koje ne podmiruje vaše potrebe i mogu vas ostaviti bez pokrića.
Koji rizici postoje koje možemo osigurati ?
Rizici se obično dele na:
- osnovne – pokriveni polisom uz redovnu premiju kao, na primer, saobraćajne nezgode, elementarne nepogode, provala, krađa i rizik morskog transporta
- dopunske – pokriveni polisom samo u slučaju kada je to posebno ugovoreno i uz dopunsku premiju kao, na primer, manipulativni rizici, manjak i kvar iz bilo kog razloga
- specijalne – ratna dejstva, rizik štrajka i mane robe koja se prevozi
Osiguranik ima obavezu da prijavi sve informacije od značaja za ocenu rizika, kako bi osiguravajuće telo moglo da oceni tip ugovora koji treba zaključiti. Nakon definisanja ugovora, osiguranik plaća premiju kao cenu osiguranja.
Iznos premije osiguranja zavisi od visine procenjenog rizika, verovatnoće nastupanja i vrednosti osiguranja.
Koje vrste osiguranja robe postoje ?
OTVORENA POLISA – Ovo je najuobičajni oblik osiguranja robe pri čemu polisa pokriva više pošiljki. Polisa može biti na tačnu vrednost koja se obnavlja nakon što se potroši osigurana suma ili na trajnu otvorenu polisu koja se pravi na određeni period bez obzira na količinu pošiljki.
SPECIFIČNA POLISA – Iako nije najčešći oblik osiguranja, na ne razvijenim tržištima veoma često ćete biti u situaciji da osiguravate pojedinačne pošiljke u transprotu. Ovo je pak najčešći oblik osiguranja za mala i srednja preduzeća koja nemaju trajnu polisu osiguranja na određeni period.
OSIGURANJE KONTIGENTA – Kao izvoznik često ćete biti u situaciji da prodajete robu pod uslovima gde je vaš kupac odgovoran za osiguranje robe, na primer paritet FOB ili CFR. U ovim slučajevima izloženi ste riziku oštećenja robe u tranzitu koju klijent neće hteti da plati ukoliko sam kupac nije osigurao robu. Ukoliko se to desi i kupac pokušava da izbegne odgovornost, možete tražiti obeštećenje sudskim putem. Međutim ovo se često pokaže kao veoma skupo i često potpuno uzaludno.
Kako osigurati robu ?
Vašu robu možete osigurati uvek i u svakoj situaciji. Ukoliko želite da se obezbedite i osigurate slobodno tražite od agenta koji vam organizuje transport da Vam ponudi i osiguranje robe. Ukoliko agent nije u mogućnosti da osigura robu u transportu uvek se možete sami obratiti osiguravajućim društvima odnosno njihovim agentima kako biste obezbedili adekvatno osiguranje robe.
Koliko osiguranje robe može da košta ?
Kao i sve druge usluge osiguranja i osiguranje robe morate platiti kroz premiju osiguranja. Premija se obično obračunava u zavisnosti od vrednosti robe, vrste robe kao i relacije i transportnih sredstava koja se koriste kao i drugih specifičnih rizika. Same premije nisu iste za sve tipove transporta tako se uvek raspitajte i tražite ponudu za osiguranje robe.
Šta učiniti u slučaju nastanka štete?
Neophodno je da Vi na odgovarajući način utvrdite prirodu, obim i uzrok štete kao i okolnosti pod kojima se šteta dogodila. Konstatacija šteta na robi zavisi od prevoznog sredstva i vrste štete. Kod prevoza pomorskim brodovima štetu obično konstatuje havarijski komesar. Kod ostalih vrsta prevoza primalac robe i vozar. Obaveza osiguravača je da daje nadoknadu za nastalu štetu po uslovima Ugovora o osiguranju.
Kategorije šteta:
- potpuni gubitak osiguranog predmeta (stvarni i izvedeni),
- delimični gubitak i oštećenje osiguranog predmeta,
- troškovi spašavanja i troškovi neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog slučaja,
- troškovi konstatacije i likvidacije štete.
